“Al’ ja nisam prirodna plavuša”..rečenica kojom plvauše
opravdavaju sve one silne viceve što ih izmisliše o njima.Drage moje ..vicevi o
plavušama nisu vicevi o prirodnim plavušama vec upravo o farbanim.Kada neko
kaže “glupa plavuša” sigurno mu u glavi nije nije Grejs Keli već zečice Hjua Hefnera.A
svi znamo koliko su one prirodno plave.Dakle,jednom za svagda..”glupa plavuša’’
ima farbanu,natapiranu dugu kosu..moze I ispeglana sa ravnim šiškama.Bilo bi
dobro da je sve to upotpunjeno jednim dobrim “peticama”,ali nije obavezno.To
je,dakle,opis osobe o kojoj toliko viceva kruži.Sad..zašto baš plavuše a ne
crnke.Nisam baš najsigurnija.Atraktivnije su,plava kosa asocira na svetlost,a
svi se okrenemo kada vidimo svetlost.Kada stoji deset crnki I jedna plavuša…svi
će uočiti tu svetlu boju kose kako se izdvaja,a kada stoji deset plavuša I
jedna crnka,teško da će se ona uopšte videti od blještavila koje je okružuje.Iz
svega toga dolazim do zakljucka da je
viceve o plavušama verovatno plasirala neka crnka zbog osvete,šta li.Trenutno
nemam neko logičnije objašnjenje.
Razmišljala sam nešto…od kada su kod nas počeli vicevi o plavušama da se tako brzo šire kao kuga?Ranije ih nije
bilo.Kada smo se kao zemlja raspali I kada naši bosanci vise nisu bili naši a
nisu više bili ni bosanci..počeli su vicevi o plavušama.Sve što su do tada
radili Mujo I Haso,sada su preuzele plavuše.Sav taj teret na svojim nejakim
plećima..nije to lako.Dakle plavuše su ekvivalent bosancima.
Sad…znam,postoje vicevi o plavušama I izvan naših
prostora,nismo ih mi izmislili,ali nam oni tada nisu bili interesantni..imali
smo mi naše bosance I nisu nam trebale nikakve plavuše.Kad malo bolje
razmislim,u toj našoj Jugoslaviji bilo materijala koliko hoćeš.Za razne
viceve,šale,pošalice I doskočice…Bosanci,kao što rekoh, važili za glupe,crnogorci
lenji,slovenci pijandure,makedonci večito sa govornom manom,hrvati sve nešto
svileni I njanjavi a srbi seljačine kakvih nema…I naravno dve podgrupe ništa
manje bitne za celu priču…lale usporene I šiptari kao blesavi a ustvari
namazani svim bojama …kakva divna družina…nije ni čudo što smo se raspali.
Nekada smo mogli nesmetano da pričamo viceve na nacionalnoj
osnovi I niko se nije vređao.Sad više ne sme čovek ni da se našali a da ga ne
proglase
disidentom,propagatorom,huškačem…I?Ostale nam onda samo plavuše.One se
neće naljutiti niti uvrediti.Ili su plave I glupe pa neće shvatiti vic,ili su
plave I pametne pa će se normalno smejati na svoj račun kao što inače rade svi
pametni ljudi.
Ah,koleginice plavušice...Kažem koleginice samo zbog toga
što delimo istu strast prema plavoj boji kose…ništa više.Niti sam glupa, niti
sam prsata…samo sam plava.
Muškarci više vole plavuše (ali na kraju ožene crnke,dodaće
neko).Ovaj moj se opasno zeznuo kad je mene
oženio…sreća moja.
Mit o plavušama počinje naravno od famozne Meilin
Monro.Prototip poželjne žene sa malo mozga koja neće mnogo pitati jer joj tako
muški svet neće otkriti da ne zna baš sve,da nisu baš toliko pametni.Jer,što
pametnija žena to su oni manje pametni(čitaj gluplji),ili su jednako pametni kao i one same,a to šteti njihovom egu.
I zato pametna žena ponekad mora da glumi glupu ženu.A ako je plava,tu ulogu će
mnogo lakše odigrati.I one dobrovoljno pristaju na to…zašto?To samo one
znaju.Verovatno na kraju ipak izlaze kao pobednice a da njihov muškarac I dalje
živi u ubeđenju da je mačo.Njoj nije važno da likuje…važan je samo cilj.
Dakle,žena može biti glupa..plava ili crna,sve jedno.I
muškarac može biti glup..ćelav ili kosmat,kako god.Stvar je u predrasudama sa
kojima živimo a kojih se teško oslobađamo.
I na kraju,naravno,završiću sa jednim vicem o plavušama uz
napomenu da,tražeći na netu neki baš dobar vic o njima,nisam naišla ni na
jedan…svi su glupi.
Polaže plavuša vozački ispit I pita je instructor,kako se
pali motor.
-Mogu li ja to svojim rečima-upita ga plavuša.
-Naravno-odgovara instructor.
-brrrrrmmmmm,brrrrrmmmmm….
