Цане легендо...џепарошу!!!(25.01.2011.)

Време 15:25,Цане и ја чекамо,гле чуда,исти аутобус.Легенда југословенског,сада српског рока,београдска фаца и ја у истом аутобусу.Он уредно поништава карту купљену у трафици и ставља је у леви џеп(ја имам повластицу).Гужва велика,шпиц,људи се враћају са посла.Иако је напољу благи минус,осећа се непријатан мирис у аутобусу.Неко је понео кухињу на свом капуту.Свуда око нас се осећао мирис...не знам ни ја чега.Знам само да ми је од тога увек мука.Чини ми се да бих пре поднела мирис људског зноја.
И тако,возимо се Цане и ја.Свако задубљен у своје мисли,он о ко зна коме а ја,наравно о њему. Он гледа кроз прозор и ја наравно гледам кроз прозор,ал’ мало-мало па скренем поглед према њему(јбг,не могу да одолим).Размишљам:Да је он тамо у Америци урадио оно што и овде на нашој музичкој сцени,не би се возио градским саобраћајним превозом,не би поништавао карту купљену у трафици.Имао би возни парк у најмању руку као Џејсон Кеј(Jamiroquai),живео би на Беверли Хилсу(или где већ живе те њихове звезде).Али не.Цане се вози са својом публиком.
И тако станица по станица,миц по миц,стигосмо до ВМА.Он се унезверено пробија кроз гомилу јер се загледао кроз прозор,али успева да у последњем тренутку искочи из аутобуса док му „мајстор“ није причепио ципелу.Оде Цане :).Вероватно неком у посету ко лежи у болници.Аутобус наставља даље а једна жена,која је стајала ту поред нас,отприлике мојих година(никад нисам умела да оценим колико неко има година),успаничено се хвата за торбу,проверава да ли је отворена и гунђа:“Ваљда ме није оџепарио...“
ОЏЕПАРИО!!!
ЖЕНО!!!Па то је Цане.Из Партибрејкерса.Ја не могу да верујем да она не зна ко је он.Па коју год музику да слуша,морала би знати Цанета.Барем као „Она Будала Цане“.
Цане,срећна сам што си изашао и што ниси ово чуо.Јер да јеси,чини ми се да бих се и ја постидела.
Мислим да овој жени под хитно треба лоботомија.
Нисам издржала и причепила сам је својом чизмом:“Упс,пардон,гужва је ,знате.“

EXCHANGE OFFICE(27.11.2011.)

Nigde bre menjacnice u mojoj okolini..Primorana sam da udjem u postu I tamo razmenim 20 eur.Naravno,u posti red kao I uvek.Ja ne znam sta je tako privlacno u toj nasoj posti kada ljudi ne izlaze iz nje.Zbog tih redova sam odavno prestala da budem njihov klijent I “prebacila” se u banku.Strpljivo sam sacekala u redu,raskopcavsi kaput da se ne onesvestim od vrucine.
“Dobar dan,izvolite”
“Dobar dan.Htela bih da ramenim 20 eur”Pruzam sluzbenici novcanicu od 50 eur.
“Hocete da Vam dam 20 u dinarima a da Vam kusur vratim u evrima?”
“?”…Ne,mislim se.Ako moze u bombonama,bila bih Vam zahvalna.
Kuca,kuca,kuca…”Zaposleni ste?”
“Da,ali ne vidim zasto je to bitno”
“Pa  znate,procedura.Traze nam iz NBS”.
“Dobro,mogla sam reci I da nisam”
“..Mogli ste,da”
Kuca,kuca,kuca…”Molim Vas licnu kartu”
Pruzam licnu kartu i sluzbenica je gura u onaj neverovatni citac,odlazi do stampaca,uzima kopiju i vraca se na mesto.Red se naravno produzava  i svi na mene nesto kolutaju ocima kao da sam ja NBS.
Kuca,kuca,kuca…“Adresa stanovanja ta i ta?"
“Da,pise Vam”
“Broj 40?”
“Da,pise i to”Vec pocinjem namerno da naglasavam to "pise".
“Ima li neki dodatak uz 40?”
“Ne razumem.Kakav dodatak?”
“Pa znate ono:40B ili 40 ulaz taj i taj..”
“Ne,samo 40”
Kuca,kuca,kuca…“Broj telefona…aaa njega imamo.Nekada ste bili nas klijent.Jel to 35...-…?” Uzviknu iz petnih zila.
“Da,taj je”
“To Vam je 2.016,00 dinara.Molim Vas,potpisite ovde”
Potpisujem.Konacno kraj.”Izvinite sto se mesam u Vas posao,ali na mojoj licnoj karti imate sve podatke koje ste mi trazili.Ne razumem zasto dupliramo posao?”
“Pa moramo tako.Znam da malo duze traje”
Sto jest’,nije ona kriva.Tako su joj rekli,ali bilo je jace od mene:”Ustvari,ja bih da zamenim jos 10 ”
“Pa zasto odmah niste rekli?”
“TO ME NISTE PITALI”.

Gospodin sa BG asfalta(12.05.2011.)

One su slatke,mlade, vesele,imaju bujne grudi u uskim majicama,mozda i previse uskim,ali su mlade,vesele i slatke pa im je sve oprosteno.I tako glasne,bucne,vrcave i žustre, prolaze ulicama Beograda.Ceo grad je njihov,ma ceo svet je njihov.A on...procenjujem da mu je 90 leta(koja godina gore-dole u tom dobu nije bitna),polako,sa štapom u ruci prolazi istim tim ulicama Beograda kojima je verovatno nekada i sam harao.Šešir na glavi(što i dolikuje takvom gospodinu),štap u ruci,nekad možda služio kao modni detalj a sad kao pomoćno sredstvo za održavanje ravnoteže.Leptir mašna i maramica u tonu u levom džepu pored revera.Ma svaka baka da ga poželi baš tu na sred Dušanove ulice.
A on,tako vremešan ali očuvan,doduše malo usporenih pokreta,privučen cikom i vriskom tih devojaka,ocaran njihovom lepotom i obdarenošču,bogami,okreće se za njima,polako,polako...polako,gotovo kao slow motion...brže ne ide.I tako,dok se on okrenuo,one su već zašle za ugao noseći sa sobom i svoju mladost i osmehe i svoje grudi.
Sad...da li se on setio na kraju zašto se uopšte okretao i šta je to hteo da vidi,ne znam,ali znam da sam ja bila oduševljena tim prizorom,njegovom voljom i željom da još uvek uživa u lepoti mladih žena pa makar ni sam nije bio siguran šta bi sa tim.

Nekako mi je bilo drago što  one to nisu videle,jer se plašim da bi se smejale i rugale , ne daj Bože,rekle nešto uvredljivo,a takva volja,želja za životom i lepotom nikako ne sme biti ismejana.

 Gospodine sa leptir mašnom...skidam Vam kapu :)

Šta ko vozi u nedogled...(23.12.2011.)

Pre nepunih godinu dana sam pisala nesto o Zoranu Kosticu Canetu iz PB-a i cuvenoj recenici gospodZe iz autobusa:"Mozda me je odzepario!".Juce se podsetih toga kada sam srela  Vucu iz Darkwooda kako sa cerkicom izlazi iz autobusa vracajuci se iz skole,pridrzava mi ulazna vrata od zgrade kao svaki kulturni komsija uz obavezno "Dobar dan".."Dobar dan" i ja njemu...mi smo samo na "dobar dan"...Boze,tako obican covek,neprimetan u gomili..pristojan.Pa gde je ona doza nadmenosti,onaj “kotejebejasamfacafazon"?Vozi se autobusom kao I ja,kao Cane..ma svi troje isti,da ne poverujes.Darkwoodi postoje,ako se ne varam,brat bratu,jedno dva’es godina.Ne znam tacno njihov celokupni opus ni koliko su to albuma izdali,koliko muzike za filmove,bla,bla,bla..nisam toliki fan iako ih volim bas…ali znam samo da je mnooogo.Htedoh reci,radilo se,verovatno se I zaradilo nesto,ali eto covek ide basom..Sad,mozda ne voli automobile,Ima I toga.Ni Cane(dzeparos)mozda ne voli .Ali,ne mogu a da ne primetime da svaka susa koja snimi  neki singl za Grand ili za koga vec,posle tog jednog ,udri  me do zore hita,obavezno seda u neki dzip(sto vole te dzipove kao da je svakom san bio da cim snimi “materijal” krene na Paris Dakar), krece da pravi skandale ne bi li se pisalo o njima pa maker I najgrdje.I tako oni postaju gospodjice I gospoda VIP koji iza sebe imaju bas jednu napornu I radnu godinu,pregrst koncerata(citaj nastupa po klubovima I kafanam),snimanja za kojekakve editorijale,nastupe po emisijama…ma “sokovi, mame mi ,ludilo”Njihove starije kolege iz iste branse,godinama sticali ime I ugled,ali…dzaba..”nemaju HITA”,sto bi rekao gospodin Milic Vukasinovic  A ovi..sto grdja muzika I skaradniji tekstovi,to veca lova.Cak se I oni nekad zacude da  su nam to prodali. ..
I tako..po ko zna koji put se pitam da li nas narod zaista slusa ono sto mu se servira ili je to ipak nas izbor?
Mislim..serviraju I meni iste pomije kao I mnogima,ali  imam slab zeludac pa radje ne jedem.

U centru su pare..(pisano 14.09.2011.)

• Vrelo ovo kasno leto :) Diiiivno,ja to volim.Samo neka potraje do novembra,posle moze i da za'ladi.
  Beograd,septembar, cetrnaesti, leta Gospodnjeg(tako se kaze?).Dva sata popodne,prolaz kod Zelenog Venca...zene,kese,suknje,haljine sve za 200 dinara,markice...(pazi markice na polovini meseca...sad mi sinulo.Verovatno su one za pola meseca,nema druge..:))...Zuji kao u kosnici.Sa sunca ulazim u prolaz i odjednom nista ne vidim jer imam naocare za sunce na ocima.Zastanem,podignem ih na vrh glave,privremeno dok ne izadjem iz prolaza.Onaj jadnicak,secam ga se i kad je prolaz bio prazan,jos uvek drnda onu sirotu gitaru i pokusava da otpeva nesto...-Brate mili,nista se ne cujes,mislim u sebi.Mogao bi 'ladno samo usta da otvaras,ljudi bi mislili da pevas.Skrenem levo(kad kazem levo,uvek se setim onog kad mi moj muz kaze da skrenem levo a ja skrenem desno..."Ne to levo...drugo levo".)Dakle...skrenem na pravu levu stranu, prema Knezu ne prema Sremskoj i vidim coveka  kako sedi na podu,jedna noga savijena da deluje kao da joj nesto fali(a mislim da joj nista ne fali),staka pored njega i...prosi.Prizor uobicajen za velike gradove.Mozda bi neko, gledajuci sa strane, pomislio kako smo mi Beogradjani,Novosadjani bezosecajni,ali...mi to svakodnevno srecemo.Toga nema u Pretrkovcu recimo jer u Pretrkovcu nema slucajnih prolaznika.Pa tako i ja...nisam obracala posebnu paznju na prizor, ali mi je paznju ipak privukao razgovor koji je taj covek vodio sa "kolegom",te sam malo usporila:
  -Sto si bre blesav.Ja idem sad u centru...
  -Gde u centru?
  -Pa tamo bre,u centru,gore...tamo su ti pare.Da vi's,ostavu i po 100,200 dinara,kad ti kazem.Ti sedis ovde za bezveze...
  -Ma vrucina,ne mogu...
  -Kako hoces,ja sad bio i idem opet...
  
  Dakle...u centru su pare rodjace!
  Razmisljam...da li sam ja bezosecajna,losa osoba,jer ja ne dajem pare prosjacima...tek ponekoj baki,ali vec znam gde su one i nekako mi slamaju srce kad ih vidim...te bake...
  A ovi profi prosjaci...pa oni zarade vecu dnevnicu od mene.Jeste,njihov je posao na otvorenom,kisa,sneg sunce...uslovi za rad su bas teski,ali i ja idem po kisi i suncu kad posao zahteva, tako da mu to dodje isto.Vecini njih je to sopstveni izbor,beg od rada jer taj rad ce im biti malo placen.Na ulici zarade mnooogo vise.Jos ako su pametni pa odu u "centru"...Bog da ih vidi.Secam se pre nekoliko godina kako sam se ziva pojela jer jednoj zeni nisam dala pare za nekakvu kartu za autobus,sta li.Nocima nisam spavala.Ubi me griza savesti...I dan danas posle dve,tri godine,ta ista gospodja trazi iste pare,za isti prevoz...Beograd jeste veliki grad,ali ocigledno nije toliko velik jer ja na nju naleteh jos jedno desetak puta,na raznim lokacijama.
  Ostaje na nama da dobro razmislimo...kome ustvari  dajemo pare kada ih pruzamo nekom musavom detetu u autobusu,pored crkve,na plocniku...Dobije li to dete od tih para barem jaednu "bananicu"?