U centru su pare..(pisano 14.09.2011.)

• Vrelo ovo kasno leto :) Diiiivno,ja to volim.Samo neka potraje do novembra,posle moze i da za'ladi.
  Beograd,septembar, cetrnaesti, leta Gospodnjeg(tako se kaze?).Dva sata popodne,prolaz kod Zelenog Venca...zene,kese,suknje,haljine sve za 200 dinara,markice...(pazi markice na polovini meseca...sad mi sinulo.Verovatno su one za pola meseca,nema druge..:))...Zuji kao u kosnici.Sa sunca ulazim u prolaz i odjednom nista ne vidim jer imam naocare za sunce na ocima.Zastanem,podignem ih na vrh glave,privremeno dok ne izadjem iz prolaza.Onaj jadnicak,secam ga se i kad je prolaz bio prazan,jos uvek drnda onu sirotu gitaru i pokusava da otpeva nesto...-Brate mili,nista se ne cujes,mislim u sebi.Mogao bi 'ladno samo usta da otvaras,ljudi bi mislili da pevas.Skrenem levo(kad kazem levo,uvek se setim onog kad mi moj muz kaze da skrenem levo a ja skrenem desno..."Ne to levo...drugo levo".)Dakle...skrenem na pravu levu stranu, prema Knezu ne prema Sremskoj i vidim coveka  kako sedi na podu,jedna noga savijena da deluje kao da joj nesto fali(a mislim da joj nista ne fali),staka pored njega i...prosi.Prizor uobicajen za velike gradove.Mozda bi neko, gledajuci sa strane, pomislio kako smo mi Beogradjani,Novosadjani bezosecajni,ali...mi to svakodnevno srecemo.Toga nema u Pretrkovcu recimo jer u Pretrkovcu nema slucajnih prolaznika.Pa tako i ja...nisam obracala posebnu paznju na prizor, ali mi je paznju ipak privukao razgovor koji je taj covek vodio sa "kolegom",te sam malo usporila:
  -Sto si bre blesav.Ja idem sad u centru...
  -Gde u centru?
  -Pa tamo bre,u centru,gore...tamo su ti pare.Da vi's,ostavu i po 100,200 dinara,kad ti kazem.Ti sedis ovde za bezveze...
  -Ma vrucina,ne mogu...
  -Kako hoces,ja sad bio i idem opet...
  
  Dakle...u centru su pare rodjace!
  Razmisljam...da li sam ja bezosecajna,losa osoba,jer ja ne dajem pare prosjacima...tek ponekoj baki,ali vec znam gde su one i nekako mi slamaju srce kad ih vidim...te bake...
  A ovi profi prosjaci...pa oni zarade vecu dnevnicu od mene.Jeste,njihov je posao na otvorenom,kisa,sneg sunce...uslovi za rad su bas teski,ali i ja idem po kisi i suncu kad posao zahteva, tako da mu to dodje isto.Vecini njih je to sopstveni izbor,beg od rada jer taj rad ce im biti malo placen.Na ulici zarade mnooogo vise.Jos ako su pametni pa odu u "centru"...Bog da ih vidi.Secam se pre nekoliko godina kako sam se ziva pojela jer jednoj zeni nisam dala pare za nekakvu kartu za autobus,sta li.Nocima nisam spavala.Ubi me griza savesti...I dan danas posle dve,tri godine,ta ista gospodja trazi iste pare,za isti prevoz...Beograd jeste veliki grad,ali ocigledno nije toliko velik jer ja na nju naleteh jos jedno desetak puta,na raznim lokacijama.
  Ostaje na nama da dobro razmislimo...kome ustvari  dajemo pare kada ih pruzamo nekom musavom detetu u autobusu,pored crkve,na plocniku...Dobije li to dete od tih para barem jaednu "bananicu"?