EXCHANGE OFFICE(27.11.2011.)

Nigde bre menjacnice u mojoj okolini..Primorana sam da udjem u postu I tamo razmenim 20 eur.Naravno,u posti red kao I uvek.Ja ne znam sta je tako privlacno u toj nasoj posti kada ljudi ne izlaze iz nje.Zbog tih redova sam odavno prestala da budem njihov klijent I “prebacila” se u banku.Strpljivo sam sacekala u redu,raskopcavsi kaput da se ne onesvestim od vrucine.
“Dobar dan,izvolite”
“Dobar dan.Htela bih da ramenim 20 eur”Pruzam sluzbenici novcanicu od 50 eur.
“Hocete da Vam dam 20 u dinarima a da Vam kusur vratim u evrima?”
“?”…Ne,mislim se.Ako moze u bombonama,bila bih Vam zahvalna.
Kuca,kuca,kuca…”Zaposleni ste?”
“Da,ali ne vidim zasto je to bitno”
“Pa  znate,procedura.Traze nam iz NBS”.
“Dobro,mogla sam reci I da nisam”
“..Mogli ste,da”
Kuca,kuca,kuca…”Molim Vas licnu kartu”
Pruzam licnu kartu i sluzbenica je gura u onaj neverovatni citac,odlazi do stampaca,uzima kopiju i vraca se na mesto.Red se naravno produzava  i svi na mene nesto kolutaju ocima kao da sam ja NBS.
Kuca,kuca,kuca…“Adresa stanovanja ta i ta?"
“Da,pise Vam”
“Broj 40?”
“Da,pise i to”Vec pocinjem namerno da naglasavam to "pise".
“Ima li neki dodatak uz 40?”
“Ne razumem.Kakav dodatak?”
“Pa znate ono:40B ili 40 ulaz taj i taj..”
“Ne,samo 40”
Kuca,kuca,kuca…“Broj telefona…aaa njega imamo.Nekada ste bili nas klijent.Jel to 35...-…?” Uzviknu iz petnih zila.
“Da,taj je”
“To Vam je 2.016,00 dinara.Molim Vas,potpisite ovde”
Potpisujem.Konacno kraj.”Izvinite sto se mesam u Vas posao,ali na mojoj licnoj karti imate sve podatke koje ste mi trazili.Ne razumem zasto dupliramo posao?”
“Pa moramo tako.Znam da malo duze traje”
Sto jest’,nije ona kriva.Tako su joj rekli,ali bilo je jace od mene:”Ustvari,ja bih da zamenim jos 10 ”
“Pa zasto odmah niste rekli?”
“TO ME NISTE PITALI”.